U Pod­go­ri­ci se 16. maja ove go­di­ne upo­ko­jio i oti­šao u vječ­nost Ve­selj­ko Mi­ra­no­vić, uva­že­ni pro­fe­sor fi­zič­kog vas­pi­ta­nja u pen­zi­ji i is­tak­nu­ti sport­ski rad­nik.
Ro­đen je 2. sep­tem­bra 1946. go­di­ne u Do­njim Ko­ko­ti­ma (Lje­ško­po­lje), op­šti­na Pod­go­ri­ca. Osnovnu ško­lu je za­vr­šio u Pod­go­ri­ci, a po­tom i gim­na­zi­ju.
Još u mla­dim da­ni­ma ve­zao je ži­vot za sport i po­stao član Atlet­skog klu­ba Bu­duć­nost. Već na pr­vim tre­nin­zi­ma ta­da­šnjeg mla­di­ća, ja­ke atlet­ske gra­đe, za­pa­zi­li su tre­ne­ri, a vr­lo br­zo je pre­po­znat kao ve­li­ki ta­le­nat. Po­zna­ti sport­ski struč­njak Vla­do Iva­no­vić na­zvao ga je „dra­gu­ljem atle­ti­ke u Cr­noj Go­ri”. Tak­mi­če­ći se za Atlet­ski klub Bu­duć­nost re­dov­no je po­bje­đi­vao u tr­ka­ma na 400, 800 i 1.500 me­ta­ra. U tom pe­ri­o­du je bio če­ti­ri pu­ta pr­vak Cr­ne Go­re. Lju­bav pre­ma spor­tu i ra­ni us­pje­si od­re­di­li su nje­gov da­lji ži­vot­ni put. Na­kon za­vr­še­ne gim­na­zi­je upi­sao je stu­di­je fi­zič­ke kul­tu­re u Be­o­gra­du.
Stu­di­je na DIF-u u Be­o­gra­du za­vr­šio je u re­kord­nom ro­ku i sa od­lič­nim uspje­hom, ka­da se svr­stao me­đu naj­bo­lje stu­den­te na be­o­grad­skom uni­ver­zi­te­tu.
Po­sve­će­nost spor­tu i ras­ko­šan ta­le­nat po­tvr­đi­vao je i u stu­dent­skim da­ni­ma. Po­stao je član Atlet­skog klu­ba Par­ti­zan. I u no­voj sre­di­ni, u cr­no-bi­je­lom ti­mu, br­zo je ste­kao ugled i za­slu­žio po­što­va­nje po­sti­žu­ći za­pa­že­ne re­zul­ta­te na dr­žav­nim tak­mi­če­nji­ma. Na­kon za­vr­še­nih stu­di­ja i po­vrat­ka u Pod­go­ri­cu re­dov­no je po­zi­van na ju­bi­le­je i pro­sla­ve tog slav­nog sport­skog ko­lek­ti­va. Sa po­no­som je no­sio sat sa gr­bom Par­ti­za­na, dar vo­lje­nog klu­ba.
Svoj tak­mi­čar­ski duh je do­ka­zi­vao uče­šćem u broj­nim tr­ka­ma ko­je su ra­znim po­vo­di­ma or­ga­ni­zo­va­ne u Pod­go­ri­ci, Be­o­gra­du, Lju­blja­ni i dru­gim gra­do­vi­ma. U Pod­go­ri­ci je ostao upam­ćen kao tro­stru­ki po­bjed­nik ulič­nih tr­ka, ko­je su se odr­ža­va­le 18. de­cem­bra uoči Da­na oslo­bo­đe­nja Pod­go­ri­ce.
Sa zavš­et­kom stu­di­ja za­po­čeo je ka­ri­je­ru pro­fe­so­ra u Gim­na­zi­ji „Slo­bo­dan Ške­ro­vić”. Upra­vo je ova zna­čaj­na pro­svjet­na usta­no­va obi­lje­ži­la nje­gov ži­vot. Ušao je u nju kao uče­nik, vra­tio se kao pro­fe­sor i pre­da­nim ra­dom Gim­na­zi­ji slu­žio ci­je­li rad­ni vi­jek.
Još kao na­stav­nik po­čet­nik is­ti­cao se struč­no­šću, od­mje­re­nim pe­da­go­škim tak­tom i or­ga­ni­za­ci­o­nim spo­sob­no­sti­ma. Uz re­do­van rad u ško­li bio je ak­ti­van uče­snik sko­ro svih zna­čaj­nih sport­skih i dru­štve­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja. Za ono vri­je­me naj­zna­čaj­ni­ja, i za or­ga­ni­za­ci­ju naj­za­htjev­ni­ja pri­red­ba, or­ga­ni­zo­va­na je 1969. go­di­ne po­vo­dom do­če­ka šta­fe­te mla­do­sti. Ta­da je pr­vi put u Cr­noj Go­ri iz­ve­den slet sa dvi­je hi­lja­de uče­sni­ka. Je­dan od or­ga­ni­za­to­ra je bio mla­di pro­fe­sor Ve­selj­ko Mi­ra­no­vić. Ovaj za Pod­go­ri­cu spek­ta­ku­la­ran do­ga­đaj na sta­di­o­nu Bu­duć­no­sti pra­ti­li su ta­da­šnje re­pu­blič­ko ru­ko­vod­stvo i 20.000 gle­da­la­ca.
Po­red ra­da u pro­svje­ti i spor­tu uspi­je­vao je da du­gi niz go­di­na oba­vlja i od­go­vor­nu du­žnost uprav­ni­ka dječ­jih od­ma­ra­li­šta, ko­ja su u ta­da­šnjoj So­ci­ja­li­stič­koj Re­pu­bli­ci Cr­noj Go­ri ima­la po­se­ban zna­čaj za zdrav od­goj omla­di­ne i raz­voj spor­ta. Go­di­šnje je u nji­ma bo­ra­vi­lo i do 1.600 dje­ce ko­ja su ima­la sre­ću da na­u­če da ski­ja­ju, pli­va­ju, igra­ju šah i za­vo­le sport.
Pro­fe­sor Mi­ra­no­vić je bio je­dan od or­ga­ni­za­to­ra pr­ve ško­le u pri­ro­di i ško­le ta­le­na­ta u Cr­noj Go­ri. Po­tom je sa sa­rad­ni­ci­ma or­ga­ni­zo­vao i škol­ske olim­pij­ske igre. Na nji­ma je do­mi­ni­ra­la od­boj­ka­ška eki­pa, ko­ju je on pred­vo­dio. Tre­ni­rao je vi­še ama­ter­skih od­boj­ka­ških eki­pa, a na tak­mi­če­nji­ma re­dov­no vo­dio tim Gim­na­zi­je.
Ne­u­mor­ni rad na sport­skom po­lju pra­ti­le su mno­ge na­gra­de na tak­mi­če­nji­ma, ali i pri­zna­nja dru­štve­ne za­jed­ni­ce. Na­gra­du Tu­ri­stič­kog sa­ve­za do­bio je kao uprv­nik od­ma­ra­li­šta. Do­bit­nik je i Zlat­ne pla­ke­te gra­da Pod­go­ri­ce i Se­kre­ta­ri­ja­ta za kul­tu­ru i sport. Za iz­u­zet­ne za­slu­ge u raz­vo­ju škol­skog spor­ta Mi­ra­no­vić je pr­vi do­bit­nik pla­ke­te Uni­ce­fa u Cr­noj Go­ri. Po­sao ko­jim se ba­vio zah­ti­je­vao je iz­u­zet­nu mo­bil­nost i en­tu­zi­ja­zam. U ra­du je po­ka­zi­vao ve­li­ku upor­nost, ali i le­žer­nost ko­jom je za­vr­ša­vao sve oba­ve­ze. Pri­rod­na to­pli­na i do­bro­na­mjer­nost bi­le su oso­bi­ne ko­je je u sva­ko­dnev­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji po­ka­zi­vao. Bio je omi­ljen u svim sre­di­na­ma u ko­ji­ma je bo­ra­vio i ste­kao ve­li­ki broj pri­ja­te­lja. Kao ma­lo ko bio je omi­ljen i u svo­joj sre­di­ni, rod­noj Pod­go­ri­ci, za ko­ju je bio ži­vot­no ve­zan.
Ge­ne­ra­ci­je uče­ni­ka Gim­na­zi­je pam­te ga kao vr­snog pe­da­go­ga i na­stav­ni­ka ko­ji je pre­ma nji­ma uvi­jek na­stu­pao to­plim ri­je­či­ma i ro­di­telj­skim sa­o­sje­ća­njem.
Svi za­po­sle­ni u Gim­na­zi­ji „Slo­bo­dan Ške­ro­vić” ču­va­će sje­ća­nje na ko­le­gu i pro­fe­so­ra, ko­ji je uvi­jek bio spre­man da svi­ma pru­ži po­moć i ne­se­bič­no po­ka­že ko­le­gi­jal­nost.
Ovo skrom­no post mor­tem pod­sje­ća­nje nje­go­vih pri­ja­te­lja ujed­no je i po­sled­nji po­zdrav iz­u­zet­nom čo­vje­ku, spor­ti­sti i pe­da­go­gu, ko­ji je vi­še­de­ce­nij­skim ra­dom dao ve­li­ki do­pri­nos raz­vo­ju obra­zov­nog si­ste­ma, fi­zič­ke kul­tu­re i spor­ta u Pod­go­ri­ci i Cr­noj Go­ri.

ma­gi­star Pre­drag Ra­žna­to­vić
pro­fe­sor Mo­mir Šće­pa­no­vić